Саграђен је у периоду 1901-1903. У вријеме службовања свештеника Григорија Поповића, саградио га је црквени неимар Стојан Малешевић из Јакетића, а освјештао Митрополит Дабробосански Николај Мандић. Градњи је претходила борба сребреничких Срба са тадашњим локалним властима, које најприје нису дозвољавале изградњу православне цркве у Сребреници, а потом нису одобравале локацију за цркву.
Дијелећи мученичку судбину српског становништва Сребренице, храм је страдао током сва три рата у протеклом вијеку. Паљен је и скрнављен у Првом и Другом свјетском рату и Отаџбинском рату. Након ослобођења града, изгнано српско становништво је обнављајући живот на згариштима својих кућних огњишта, обнављало и своју цркву. Генерално обновљен храм је на црквену славу Покров Пресвете Богородице 2019. године, освјештао Митрополит Дабробосански Хризостом. Велика светиња нашег храма је дио моштију некадашњег владара Сребренице, која је у његово вријеме, уз Ново Брдо на Косову, била најзначајнији рударски центар у српској деспотовини, Светог деспота Стефана Лазаревића.
Храм Покрова Пресвете Богородице