Манастир Свете Тројице, манастир Српске православне цркве, Епархија зворничко-тузланска, налази се у Сасама, од Братунца
удаљен 13 километара, на регионалном путу Братунац-Скелани, општина Сребреница, ентитет Република Српска, Босна и Херцеговина.
Смјештен је у непосредној близини античког локалитета Домавија. Манастир је саграђен 1242. године и био је имање манастира Хиландара. Наводно је задужбина Уроша Немањића, чији је крст дуго чуван у овом манастиру. С обзиром да се манастир налази на подручју које је још у доба Римљана било познато по богатим рудокопима у којима је било сребро, олово и цинк. Када је Османлијско Царство завладало Босном, опустили су рудници и рударска насеља, а с њима и манастир Сасе.
Готово 400 година су темељи некадашњег манастирског храма били прекривени наслагом земље, а и сам манастир је пао у заборав. Тек 1858. године сашки рудари су откопали манастирске темеље и на њима саградили нову цркву, коју су према Ђорђу Беатовићу посветили светом апостолу Петру. Ова црква је преко 100 година служила као парохијска и то у најдужем периоду као братуначка.
Темељи и зидове цркве у Сасама ископани су и обновљени 1850. године.Нова обнова манастира почиње 1989. године када су посвећени темељи за манастирски конак и постављен је нови кров од бакра, приликом обиљежавања 750 година постојања. Почетак ратних дејстава онемогућио је велику свечаност посвећења манастирског конака која је планирана 1991. године. Манастирски храм је током рата, почетком 1992. године, претрпио оштећења, а новосаграђени конак је уништен.
Залагањем тадашњег владике зворничко-тузланског Василија стварају се услови за поновно оживљавање монашког живота у овом манастиру. Стари манастирски храм је порушен а изграђен је нови. Манастир Сасе прославља Светог цара Уроша као задужбинара и тим повод је Владика Василије, 5. децембра 2007. године предао манастиру дио моштију краља Уроша (дар Владике будимљанско-никшићког Господина Јоаникија) и дио моштију цара Уроша (дар Његове Светости Патријарха српског Господина Павла).
Манастир Сасе