Стећци

Међу споменицима културне баштине у БиХ посебно мјесто припада каменим надгробним споменицима из средњег вијека. Народ их назива Мраморовима.

Некрополе стећака

 

Стећци су средњовјековни споменици који се у Босни подижу и постављају на гроб покојника, а разасути су по безбројним гробљима, по разним брдским и планинским висовима, често усред планинских пустоши. 

Основни облици су им: плоча, сандук и сљемењак.

Стећци се подижу највише између XIII и XVI вијека. Ова врста споменика обично се приписује припадницима јеретичке цркве босанске (Богумилима), али су и припадници других вјерских заједница (католици, православци) обиљежавали своје гробове овом врстом стећака. Међу најљепше стећке у БиХ спада стећак Стјепана И Котроманића у Доњој Згошћи код Какња а чува се у Земаљском музеју у Сарајеву. 

На простору општине Сребреница налази се  око 50 локалитета са укупно 950-1000 стећака.

Најзначајније некрополе стећака су: Поточари, Пећишта, Гостиљ, Бостаховине, Староглавице, Сућеска, Клиса, Сребреница, Скендеровићи, Кутузеро, Подравање, Палеж, Лубнице, Карачићи, Урисићи, Љесковик, Клотјевац, Ђурђевац, Пољак, Трубари, Згуња и др.
 

ГАЛЕРИЈА ФОТОГРАФИЈА